Jovana subotom na Novosadskoj tv, subotom u 19.30...



"Prelistavanje" - o svetu poznatih i manje poznatih, svetske zanimljivosti, premijere... ...



" Rubrika "Knjižara" - jedan gost bira i preporučuje gledaocima dobro štivo. Na kraju rubrike predstavljamo "Top 10" - listu knjiga sponzora (Laguna). Pokloni...



" "Zarazno pod razno" - najrazličitije teme i predstavljanje ljudi koji se bave zanimljivim poslovima ili izradom neobičnih predmeta ...

Prev Next

Royal wedding na srpski način

U poslednje vreme, svi manje više, bruje o kraljevskim venčanjima. Neću pisati o princu Vilijemu i Kejt Midlton, već o mom omiljenom, a našem kraljevskom paru – kralju Aleksandru I i kraljici Mariji.
Hranimo se tuđim pričama o princezama i prinčevima, a svoju tradiciju zaboravljamo.
Naime, kralj Aleksandar I je praunuk vođe Prvog srpskog ustanka, vožda Karađorđa Petrovića; unuk kneza Aleksandra Karađorđevića i sin kralja Petra I Oslobodioca. Po majčinoj liniji, Aleksandar I je unuk crnogorskog kneza, a kasnije kralja Nikole I Petrovića Njegoša.
Prema običajima srpskog Dvora, princ Aleksandar Karađorđević je bio vrhovni komandant i borio se u Prvom i Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu.
Kao što je to u ono vreme bivalo i ovaj brak je bio ugovoren. Naime, smatralo se da rumunska princeza Marija Hoencolern – Sigmaringen ima sve kvalitete da postane supruga Aleksandra I, kao i da je taj brak dobar diplomatski potez koji bi koristio obema državama.

Princeza Marija od Rumunije, od milja zvana Minjon, praunuka je engleske kraljice Viktorije i praunuka ruskog cara Aleksandra II. Bila je izuzetno obrazovana, a slobodno vreme je provodila baveći se jahanjem, automobilizmom, veslanjem, klizanjem i vožnjom u bobu.
Bila je talentovana slikarka, vajala je i obožavala operu.
Iako je ovaj brak ugovaran, rumunski kraljevski par nije hteo da da ruku svoje kćeri, bez njenog pristanka.
Kako je princ Aleksandar bio izuzetno šarmantan (bar tako svedoči istorija), princeza Marija od Rumunije je pristala na ovaj brak.
Veridba je objavljena 9. januara 1922. godine na princezin 22-gi rođendan.
Rumunska kraljevska jahta uplovila je u luku Beograd 6. juna 1922. godine, praćena pozdravom sa 101 topovskim salvom sa beogradske tvrđave.
Pred starim Dvorom, 1200 devojaka, odevenih u narodne nošnje iz raznih delova Kraljevstva, otpevale su „Pozdravnu pesmu verenici“ po tekstu Stevana Biševića i muzici Stanislava Biničkog, komponovanoj samo za ovu priliku.
Venčanje je obavljeno 8. juna 1922. godine, a postojao je i „dress code“ – gospoda su bila obučena u crna odela, a dame u dnevne toalete vedrih boja sa malim dekolteom i obaveznim šeširom. Mladoženja je nosio svečanu generalsku uniformu, a mlada venčanicu sa dugim velom. Na glavi je imala venac od mitre, oko vrata dijamantsku ogrlicu, a preko ramena lentu Belog orla. Venčani kum je bio engleski kralj Džordž V. Zvona svih crkava u Beogradu zvonila su u znak objave venčanja zajedno sa plotunskom paljbom sa tvrđave.

Torta "Kraljica Marija"
Kore od oraha i belanca i dva krema – jedan od žumanaca i putera i drugi od slatke pavlake, pečenog lešnika i karamelisanog šećera, originalni je recept za tortu „kraljica Marija”, jedan od kolača koji je kraljica sama mesila za štićenike Zavoda za siromašnu decu i obolele od tuberkuloze. Za Materice ih je okupljala u dvoru, gostila i darovala, oni su je „vezivali”, a na naslovnoj strani „Politike” izlazila je slika kraljice sa vezanim nogama.
Nekonvencionalni odnos kraljice Marije s osobljem dvora i neposrednost u kontaktima s običnim ljudima u narodu je uzdignuta do mitskih razmera. Jugoslovenska kraljica je često viđana u parku dvora kako sedi i krpi čarape, a u šetnju je išla u običnim „bata“ patikama, kakve su tada nosile mnoge naše žene. Uz svu tu skromnost, kao jedna od retkih žena sa vozačkom dozvolom, veoma je volela lepe automobile. U jednom od njih 8. oktobra 1959, na 25. godišnjicu ubistva u Marselju, stigla je u Pariz gde ju je primio predsednik Francuske, general Šarl de Gol.

10 Responses so far.

  1. Nada says:

    Lepa prica. Meni je posebno interesantna tragična ličnost - Petra II Karadjordjevica, sin Kralja Aleksandra i kraljice Marije. Pošto su mu ubili oca kada je imao 12 a morao je da izbegne iz zemlje 1941. kada mu je bilo 17.
    Umro je veoma rano. U četrdesetsedmoj godini života u Čikagu.
    Bio je veoma lep. http://a4.l3-images.myspacecdn.com/images01/30/57bef2ac95d590911869cba11d3a6c24/m.jpg
    http://www.novine.ca/arhiva/2005/1033/slike/-%201033%20-%20KRALJ%20PETAR%202.jpg

  2. Jeste, ima još mnogo lepih priča... Mene je fascinirao lik kraljice Marije, bila je baš žena za divljenje. Iza sebe je ostavila zanimljivu zbiorku umetničkih radova, a uprkos svojim brojnim interesovanjima, uvek su na prvom mestu bila njena deca. Ne treba zaboraviti da je kralj Aleksandar, napravio tri sina, iako je imao samo jedan testis :)
    Neki podaci govore da je nakon balkanskih ratova i I svetskog, pošto je bio vrhovni komandant, stalno bio u sedlu i da je došlo do nekih komplikacija, pa su morali da mu odstrane jedan testis o.O

  3. Nisam mogla da nađem tu pesmu Stanislava Biničkog, pitaj Nešu, možda on zna za nju :)

  4. Dzoli says:

    Eh kad bi nas kralj sadasnji jos znao srpski...

  5. Slažem se... No, i oni su rasli progonjeni i ne možemo ni zamisliti kakav im je život bio - bar onoj prvoj generaciji, deci kralja Aleksandra i kraljice Marije: Petru, Tomislavu i Andreju... Ipak, nije izgovor da niko od Karađorđevića ne govori srpski.

  6. Nale says:

    Volim istoriju, a još više ono što se u istoriji rado prećutkuje:) Odličan ti je post. Od skoro pratim tvoje strane i jako mi se dopada to što prezentuješ. Zato, odlučila sam da te nagradim:) Dodji do mene i preuzmi nagradicu, ako želiš.

  7. Divno :))) Hvala Nale, baš se radujem nagradi... :) Prva!

  8. Obozavam ovakve postove..a ti to odlicno radis,big lajk:)))

Leave a Reply

Follow my blog with Bloglovin