Jovana subotom na Novosadskoj tv, subotom u 19.30...



"Prelistavanje" - o svetu poznatih i manje poznatih, svetske zanimljivosti, premijere... ...



" Rubrika "Knjižara" - jedan gost bira i preporučuje gledaocima dobro štivo. Na kraju rubrike predstavljamo "Top 10" - listu knjiga sponzora (Laguna). Pokloni...



" "Zarazno pod razno" - najrazličitije teme i predstavljanje ljudi koji se bave zanimljivim poslovima ili izradom neobičnih predmeta ...

Prev Next

"Miloše, Uroše, jebem li vam majku!"

Ili, kako žive Srbi u Hrvatskoj












Izvor: Slobodna Dalmacija

Od Drniša do Knina pustara. Poneka obnovljena kuća, njive u korovu i po neki čovek. Uglavnom starac ili starica koji su došli da poslednje godine svog života provedu tamo gde su rođeni. Od Knina naviše, ka Lici, ista slika.

















A, kada krenete pravcem levo od Skradina, očekujete da će se nastaviti primorska vreva. Ali, ne. Potez od šezdesetak kilometara zapuštenih njiva, okućnica i srušenih kuća. Neke obnovljene, ali je njihov broj neznatan i ispred svake su, gotovo po pravilu, parkirani automobili srpskih registarskih oznaka BG, NS i RU.
Nadomak Bribirskih mostina, žena koja nas je vozila u obilazak, reče - ovo vam je "hrvatska Kalifornija", tu su moguće dve žetve godišnje. Zelena udolina, zarasla u korov, nekad je hranila gotovo celu Dalmaciju.
Nastavljamo ka Kistanjama, a slika se ne menja. Jedino što primećujemo u ovoj varošici je novoizgrađena crkva u modernom stilu. "Katolička", kaže naša vozačica, "jer su naselili Janjevce sa Kosova. Ali, vraga oni žive tu, ostavili su oni svoje kuće tamo, a ovdje dolaze povremeno" nastavlja. I, stvarno, nigde nikoga, osim policijske patrole koja je vozila iza nas i ljubazno, ali sumnjičavo, uputila nas put Ervenika, jer smo krenuli ka manastiru Krupa.
Nakon desetak kilometara neasfaltiranog puta stigli smo do Ervenika. Tu i tamo po neki čovek, a idilu srpskih registarskih oznaka, remetili smo samo mi, škodom sa šibenskom registracijom.
Prilaz manastiru je renoviran, a Krupa i Zrmanja od manastirskog dobra podno Velebita, prave zemljište plodnim, jer mu obezbeđuju prirodno navodnjavanje. Mešatnin Stevo, kojem je trebalo pola sata da se opusti i progovori bez strepnje, reče nam da su se Holanđani interesovali za tu zemlju i da su hteli da gaje cveće. "Nije njima crkva puno tražila, odvaratila ih općina sa pustim nametima. Sad tu ovi kauboji obrađuju."
Ispred samog manastira nekoliko automobila, pop reče da je imao četiri krštenja. "Dolaze ovi naši da krste djecu. Neki se i vjenčavaju."












Automobili ispred Manastira Krupa

Srpska omladina se skuplja u kninskom kafiću "Upitnik". Manje više svi su bez posla, žive od socijale i iluzija. Prisustvovali smo prepirci Srbina iz Knina koji je napao Srbina iz Srbije, čiji su koreni iz okoline Knina. Prvi je drugog napao rečima: "Šta je, šta si doša'? Ajde ti u svoju Srbiju, ovo je moje! Vratio sam se odmah poslije Oluje, a ti?" Žalosno!
Kakva je njihova muka to najbolje oni znaju. Ali o tome mnogo govori nezaposlenost, socijala i sklonost ka narkoticima. Ipak, da li je to beg od stvarnosti ili voljni izbor, ne znam.
Znam samo da postoje i pozitivni primeri Srba, koji su asimilovani u novu Hrvatsku. Imaju normalna radna mesta i porodicu, ali koliku cenu plaćaju i da li je jednako u svim mestima ili ne, ipak ne znam.
Četvrtu godinu već letujemo u Dalmaciji i za sve to vreme nismo imali nikakve ozbiljnije neprijatnosti. Jednom prilikom je prodavačica "čudno" reagovala na našu ekavicu. I, jednom prilikom, dok sam bila na seminaru u Zagrebu, konobar je bio izrevoltiran našim ekavskim porudžbinama.
Ljudi čije apartmane smo zakupljivali, bili su oduševljeni što smo srpski turisti i rekli su nam da nas čekaju 20 godina. Kažu da im je dosta Poljaka, Čeha i Slovaka, jer sve nose sa sobom i ništa ne troše kada dođu na more.
Kada se sve sabere i oduzme, nikome tu nije dobro. Ni "braniteljima" koji se stalno bune što su im mala primanja, a borili su se za nezavisnost, pa sad, kao revolucionari treba da uživaju plodove svoje borbe. Povratnicima, koji muku muče sa socijalom, nalaženjem posla i najrazličitijim vidovima diskriminacije. Ili, oni koji su ostali, pa se ponašaju kao veći Hrvati nego što Hrvati jesu.
Čini mi se da jedini koji imaju koristi jesu Janjevci. Dobili su zemljište za izgradnju kuća po najsmešnijim cenam ili besplatno. Zadržali su svoju imovinu na Kosovu, a "stvorili" novu u Hrvatskoj i to uz sve poreske olakšice.














Katolička crkva u Kistanjama
Izvor: http://www.zadarskanadbiskupija.hr


PS. Bratova devojka mi je rekla da joj je čudno da ga na plaži zove imenom, jer kad kaže "Miloše" svi se okrenu ka njoj. Našla je rešenje, pa sad Miloša zovemo "Ljubavi" :)))

Leave a Reply

Follow my blog with Bloglovin